уторак, 6. март 2012.

Српска књижевна критика и есејистика

Програм, лектира и литература


СРПСКА КЊИЖЕВНА КРИТИКА И ЕСЕЈИСТИКА
Статус
Семестар
ECTS
Фонд часова
изборни
VIII
3
2 + 2

Врста и ниво студија, студијски програми:  Академски студиј српског језика и књижевности.  Основни студиј.


Циљеви изучавања предмета: Упознавање студената са најзначајнијим правцима у српској књижевној критици и есејистици.


Име и презиме наставника и сарадника:
 проф. др Ранко Поповић; Андреја Марић, асистент.


Методе наставе и савладавање градива:
Предавања, вјежбе, писани и усмени облик реферата, расправа поводом реферата.


Садржај предмета по седмицама:
1
Мјесто књижевне критике у традиционалној подјели књижевности. Књижевнокритички текст међу другим књижевним текстовима.
2
Књижевна критика у оквиру науке о књижевности. Однос према теорији и историји књижевности.
3
Књижевна критика и методологија проучавања књижевности.
4
Почеци српске књижевне критике. Школа филолошке критике (Вук Стефановић Караџић, Ђура Даничић, Стојан Новаковић).
5
Почеци естетичке критике. Критичке идеје Љубомира Недића.
6
Стилистичка критика Богдана Поповића.
7
Критичка и књижевноисторијска дјелатност Јована Скерлића.
8
Преглед српске међуратне критике.
9
Критичка дјелатност Исидоре Секулић и Пера Слијепчевића.
10
Критичка дјелатност Милана Богдановића, Бранка Лазаревића и Милана Кашанина.
11
Критика експресионистичког типа. Критичке идеје Станислава Винавера.
12
Критика након Другог свјетског рата. Зоран Мишић и Борислав Михајловић Михиз.
13
Плурализам у књижевној критици. Петар Џаџић, Никола Милошевић, Владета Јеротић.
14
Критичко-есејистичка и антологичарска дјелатност Миодрага Павловића.
15
Облици универзитетске критике. Славко Леовац, Јован Деретић, Радован Вучковић, Новица Петковић, Никола Кољевић, Светозар Кољевић.

Оптерећење студента по предмету:


Недјељно:
2 часа предавања
2 часа вјежби

 У семестру:
30 часова предавања
30 часова вјежби


Обавезе студента: Настава, вјежбе, консултације, два реферата.


Литература:
Јован Деретић: Историја српске књижевности;
Предраг Палавестра: Историја српске књижевне критике I, II (Нови Сад, 2008);
Милан Радуловић: Видови српске књижевне критике (Београд – Фоча, 2008);
Петар Милосављевић: Књижевнотеоријска мисао у Срба, прва књига (Бања Лука – Београд, 2011);
Светозар Петровић: Наука о књижевности (Београд, 2009) – II поглавље („Критика и дјело“), потпоглавља 1, 5 и 6;
Историја и теорија српске књижевне критике (зборник радова), уредио Милан Радуловић (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2009).


Облици провјере знања и оцјењивање:
Присуство настави доноси 10 бодова, семинарски радови 45 бодова,  усмени испит 45 бодова.